U Beogradu se, od 15. do 16. jula, održava dvodnevna Međunarodna konferencija mladih lidera, koja okuplja buduće lidere iz dvadeset šest zemalja koji predstavljaju omladinu sa pet kontinenata. U beogradskom Centru „Sava“ na tom skupu će učestvovati mladi sa svih fakulteta, iz poslovnog sektora, vlade, nevladinih organizacija, obrazovnog i kulturnog sektora, sa ciljem da se prošire njihove perspektive u preduzetništvu, obrazovanju i liderstvu.

„Razumevanje između srpske omladine u dijaspori i u Srbiji je od presudnog značaja“, ističe Tijana Arnautović, predsedavajuća konferencije i dodaje da će tema biti „Mostovi koje danas gradimo pripremaju lidere sutrašnjice“.

„Imaćemo veoma dobre govornike na predstojećoj konferenciji. Iz San Franciska, Dubaija, Engleske, Kanade, Austrije, sa svih kontinenata. Oni će nam govoriti o svojim poslovnim iskustvima, imaće iskustvene poruke za buduće lidere. Mlada generacija može mnogo toga da stvori, i ono što mi danas radimo sigurno će se reflektovati za 20, 30, 50 godina, ali nam je neophodna savetodavna pomoć starije generacije. Govornici će nam biti stariji i iskusniji ljudi, oni koji mogu našu snagu i motivisanost da vode i usmeravaju“, naglašava Tijana Arnautović.

Program konferencije potpuno je prilagođen mladim liderima. Privredna komora Srbije podržala je taj projekat, da bi mladima ukazala na mogućnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća i mladih preduzetnika.

Veoma velika pažnja biće posvećena investiranju i načinu na koji Srbija može razviti efikasniji model finansiranja i podrške inovacijama. Investiranje u Srbiji i regionu biće predočeno kroz trenutne aktivnosti i mogućnosti ulaska na tržište, načine na koji novi proizvod može biti lansiran na tržište.

Očekivani rezultati konferencije jesu razvijanje veza dijaspore sa Srbijom i povezivanje mladih iz Australije, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Danske, Engleske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Italije, Kanade, Kine, Mađarske, Nemačke, Novog Zelanda, Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Srbije, Slovenije, Švajcarske, Španije, i Švedske. Dodeljivanje nagrada „30 ispod 30″ najuspešnijim mladim liderima iz dijaspore i Srbije mlađim od 30 godina smišljeno je da bi ohrabrilo i podstaklo preduzetništvo među mladima i razvilo takmičarski duh za sledeću generaciju.

U cilju najbolje razmene znanja i iskustva, na konferenciji će biti predstavljene mogućnosti za praksu i strateško razmišljanje.

Izvor: RTS

Sa 21. godinom Milena se preselila u Atinu i tamo počela da radi. Zadržala se pet godina a onda se vratila u Srbiju.

- Radila sam organizaciju Olimpijskih igara 2004. godine, jedno vreme za Grčku nacionalnu televiziju, a onda i na organizaciji pesme Evrovizije 2006. Nakon toga sam bila angažovana u jednoj marketinškoj međunarodnoj agenciji. Nije bilo lako studirati u Srbiji a raditi u Grčkoj, ali ambicija me terala dalje. U Srbiju sam posle 5 godina rada u Atini došla poslom, dobila ponudu jedne marketinške agencije i ostala.

Pored TBWA marketinške agencije u kojoj je bila angažovana 3 godine, Milena je radila i kao direktor Divac HOD-a i za indijsku ambasadu u Beogradu. Sada radi kao nezavisni konsultant, angažovana je na nekoliko međunarodnih projekata, a klijente ima svuda u svetu: Dubaiju, Indiji, Londonu. Priznaje da nije imala veliku želju da se vrati u Srbiju, i da se stvari ovde vrlo sporo menjaju ali da je ipak zadovoljna.

- Želim da nađem način da ostanem i budem korisna za društvo. Ljudi žele da se vrate u Srbiju i primene svoja iskustva i znanje ali im treba dosta nerava i tolerancije.

Da su mladi ljudi voljni da ostanu u Srbiji i doprinesu njenom razvoju potvrđuje primer još jednog dobitnika nagrade „30 ispod 30″, Ivana Bjelajca, dvadesetosmogodišnjeg momka iz Beograda, koji je pre godinu dana osnovao firmu „Cyber net“. Firma se bavi različitim vrstama rešenja koja pokrivaju gotovo ceo IT sektor, a pored toga Ivan je već dve godine zaposlen u londonskoj firmi „First serve limited“.

- Imao sam ponude da odem u Britaniju da radim, ali za sada ne razmišljam o tome jer sam sa ljudima iz „Cyber neta“ započeo svoju priču i želim da je izguram do kraja. U budućnosti bih verovatno voleo da odem negde. Plata mi dolazi spolja pa sam zadovoljan poslom u Srbiji. Dok sam radio samo za domaće tržište nije bilo lako.

Ivan je završio Višu elektrotehničku školu u Beogradu, ali je počeo da radi sa 19 godina i prema sopstvenim rečima promenio mnogo firmi. Započeo je kao sistem administrator u „BS Procesoru“, radio za firme „Netplus“, „Comtrade“, „Adriatek“, „Platoplus“. Kaže da mnogo radi – od 9 do 17h za svoju firmu-srpsku a poslepodne i za englesku. Kako je rekao „eKapiji“ u Srbiji je jako teško napredovati jer se radna mesta ne menjaju a intereovanja i apetiti rastu.

Mladima koji nameravaju da sami započnu svoj posao savetuje da postave realne ciljeve, da ne očekuju da će uspeh stići preko noći i da ne ulaze u velike dugove. Ono što je naročito važno, a kako nam je rekao u srpskom preduzetništvu nije baš popularno, jeste da treba tražiti partnerske odnose.

Da je preduzetništvo izazov i da je najbitnije naučiti kako osloboditi svoje unutrašnje sposobnosti, smatra mladi Ivica Đurđević, Srbin iz Austrije, direktor i osnivač marketinške kuće NOA iz Beča koja posluje u Srbiji. Ivica se takođe našao među trideset najboljih srpskih preduzetnika mlađih od trideset godina.

- Ja sam se vratio u Srbiju da bih konačno imao priliku za pravi rizik ako analiziramo našu trenutnu situaciju, da bih doprineo boljoj pozicioniranosti naše zemlje u međunarodnim krugovima ali i otvorio nova radna mesta i tako pomogao mladim i kvalitetnim kadrovima. Pre svega, Srbiji su potrebne nove investicije i ljudi sa novim i neobičnim idejama koje će ih motivisati da daju svoj maksimum- kaže Ivica.

Nagrada „30 ispod 30″ smišljena je da nagradi ambiciozne mlade lidere u Srbiji i širom sveta, kao i da motiviše sledeću generaciju da razvije liderske i preduzetničke veštine u sopstvenim kompanijama i kompanijama u kojima su zaposleni.

Pored Milene, Ivana i Ivice među ostalih trideset nominovanih našli su se Đorđe Vuksanović, Ivana Stevanović, Marko Ignjatić, Borislav Tadić, Nemanja Baletić, Nada Nikolić, Tijana Ćopić, Sanja Knežević, Ivana Kulpinac Crepulja, Marko Jevtić, Dragan Tešić, Bratislav Stoiljković, Gordan Topalović, Dejan Toni, Vladimir Nikolić, Marija Miletić, Vuk Mirković, Ana Ranitović, Uroš Ignjačević, Duško Krsmanović, Nebojša Cukilo, Marija Ivanović, Miloš Vasiljević, Đorđe Sarić, Filip Milisavljević, Aleksandar Petrović i Sanja Milosavljević.

- Dodela priznanja za 30 najboljih preduzetnika mlađih od 30 godina predstavlja simbolično priznanje za uspeh naših mladih ljudi, čiji je mnogo veći značaj u davanju podsticaja mladim, uspešnim Srbima da intenzivnije rade na međusobnom povezivanju, kao i na jačanju veza između dijaspore i Srbije – rekao je Radivoje Petrikić, predsednik Austrijsko–srpskog privrednog foruma i ugledni bečki advokat.

Ili kako je, Tijana Arnautović, predsednica „Internacionalne konferencije mladih lidera“, podsetila na slogan ovogodišnjeg okupljanja „Mostovi koje gradimo danas pripremaju lidere sutrašnjice.“

Izvor: Ekapija

To je bila treća Moneygram online konferencija ove vrste, a drugi put organizovana u Beogradu.

“Internacionalna Konferencija mladih lidera 2011” spaja mlade Srbe iz 26 zemalja, i pruža im priliku da se ujedine na jedno mesto, da razmene svoje znanje i iskustvo kao i da uspostave poslovna partnerstva i trajne internacionalne veze.

Tema ovogodišnje konferencije je bila: “Mostove koje danas gradimo, pripremaju buduće lidere”

Na VIP svečanosti nakon konferencije, koja je održana u Vili Jelena, 30 najuspešnijih mladih lidera ispod 30 godina, dobila je nominacije “30 ispod 30″ kao najuspešniji mladi Srbi.

Iako ove i slične akcije obično nisu podržane od strane zvaničnih vlasti (ipak je ovo Srbija), osim njihove potrebe za promocijom i slikanjem, tako su isti izostali sa dodele nominacija (čitaj verovatno nisu pozvani) , što je dalo poseban šmek proslavi a i  samom kvalitetu izabira mladih lidera (bez političara nema ni sumnje).  Stoga čestitamo organizatoru na prijatnoj atmosferi i organizaciji provoda u Vili Jelena kao i organizovanoj plovidbi našim rekama i razgledanju panorame Beograda.

Konferencija je obuhvatila sledeće teme:

• Razmena ideja i informacija sa ciljem da se postavi veza između Evrope, Kanade, SAD, Australije i Srbije;
• Preduzetničke mogućnosti i izazovi: novo poglavlje za mlade preduzetnike u dijaspori i Srbiji;
• Mogućnosti investiranja u Srbiju;
• Strategija razvoja i finansiranje malih i srednjih preduzeća;
• Razmena studenata i stručna praksa u inostranstvu;
• Veština liderstva: vizija, inspiracija, inovacije, i doprinos zajednici.

Sa izvanrednim govornicima, interaktivnim diskusijama i saradnjom sa kolegama, ova konferencija je proizvela jedan spektakularni događaj, koji će da inspiriše, ojača i prosvetli naše mlade lidere iz celog sveta.

Izvor: Urban Standard

Ova incijativa je smišljena da nagradi ambiciozne mlade lidere u Srbiji i širom sveta, kao i da motiviše sledeću generaciju da razvije liderske i preduzetničke veštine u sopstvenim kompanijama i kompanijama u kojima su zaposleni.

Medju trideset nominovanih na našli su se Ivica Djurdjević, Djordje Vuksanović, Ivana Stevanović, Marko Ignjatić, Borislav Tadić, Nemanja Baletić, Nada Nikolić, Tijana Ćopić, Sanja Knežević, Ivana Kulpinac Crepulja i dr.

„Dodela priznanja za 30 najboljih preduzetnika mlađih od 30 godina predstavlja simbolično priznanje za uspeh naših mladih ljudi, čiji je mnogo veći značaj u davanju podsticaja mladim, uspešnim Srbima da intenzivnije rade na međusobnom povezivanju, kao i na jačanju veza između dijaspore i Srbije. Svi mi koji smo davno otišli iz zemlje morali smo da se suočimo sa brojnim izazovima i uložimo mnogo napora i truda kako bismo postigli uspeh u zemljama u kojima živimo. Mnogi od nas su sada u poziciji da pomognu našoj zemlji i da rade na jačanju njenog ugleda i uticaja i promovišu njene interese širom sveta.” istakao je Radivoje Petrikić, predsednik Austrijsko –srpskog privrednog foruma i ugledni bečki advokat.

Nakon Tijane Arnautović, predsedavajuće konferencije mladih lidera koja je istakla da mostove koje gradimo danas pripremaju lidere sutrašnjice, nominovani su preuzimali svoja priznanja.
“Preduzetništvo je izazov. Od toga da počinjete sa svojim idealom, vizijom savršenog projekta do raznih prepreka koje vas ojačaju na tom putu. Najbitnije je naučiti kako oslobađate svoje unutrašnje sposobnosti. Danas nije dovoljno samo imati novac, već je ključ biti inovativan, imati inicijativu, prepoznati prilike, brzo i logično zaključivati i otpočeti akciju ali i rizikovati” istakao je jedan od dobitnika nagrade Ivica Djurdjević, direktor i osnivač NOA Advertising. “Ja sam se vratio u Srbiju da bih konačno imao priliku za pravi rizik ako analiziramo našu trenutnu situaciju, da bih doprineo boljoj pozicioniranosti naše zemlje u medjunarodnim krugovima ali i otvorio nova radna mesta i tako pomogao mladim i kvalitetnim kadrovima. Pre svega, Srbiji su potrebne nove investicije i ljudi sa novim i neobičnim idejama koje će ih motivisati da daju svoj maksimum. Priznanje mi veoma znači ali pre svega to je priznanje mom timu koji me je nominovao, što je još jednom dokazalo da je timski rad ključ.” Moneygram point naglašava Đurđević.

Ivana Stevanović, menadžerka programa proizvoda u Vip mobile kaže da “Velika je čast biti među 30 srpskih lidera ispod 30-te godine. Ovo priznanje je dokaz da se trud, posvećenost i prave vrednosti prepoznaju i nagradjuju, a za mene podstrek da dalje napredujem. Kada kao podršku u ostvarenju svojih ciljeva imate kompaniju kao što je Vip mobile, koja vas motiviše da napredujete, pokažete inovativnost i realizujem svoje ideje, onda je put do uspeha siguran.”

Dobitnici su nastavili da grade svoju poslovnu mrežu i konkretna partnerstva u ostatku večeri.

Izvor: Economy.rs

Dvodnevna Međunarodna konferencija mladih lidera, čija je glavna tema razvoj preduzetništva počela je u Beogradu.

Konferencija, čiji je slogan „Mostovi koje gradimo pripremaju lidere sutrašnjice“, okupila je u beogradskom Centru „Sava“ više od 500 učesnika iz 27 zemalja.

Prema rečima predsednice te konferencije Tijane Arnautović, fokus će biti na razvoju preduzetništva.

„Biće reči o tome kako osposobiti i finansirati mala i srednja preduzeća u Srbiji, kao i kako pronaći što efikasniji model za dovođenje stranih investitora i sprečiti odliv mozgova“, navela je Arnautovićeva.

Iz dijaspore u Srbiju godišnje stigne oko pet milijardi dolara od kojih je svega oko devet odsto zvanično evidentirano, izjavio je državni sekretar Ministarstva vera i dijaspore Srbije Miodrag Jakšić na otvaranju skupa.

Jakšić je rekao da je teško utvrditi tačan broj Srba koji žive u dijaspori, ali da se procenjuje da ih je oko četiri miliona.

Prema Jakšićevim rečima, novac koji godišnje stigne u Srbiju iz dijaspore čini oko 14 odsto društvenog proizvoda Srbije ili jednu sedminu svih ekonomskih vrednosti koje se u Srbiji stvore.

Na skupu će biti predstavljeni i potencijali Srbije, a učesnici iz Dubaija, Kanade, Amerike, Evrope, Australije razmeniće mišljenja i o poslovnim mogućnostima u zemlji.

Uz ocenu da ima mnogo neiskorišćenih mogućnosti za saradnju Srbije i dijaspore, Arnautovićeva je izrazlila očekivanje da će rezultati konferencije, koja se održava treći put, biti vidljivi za nekoliko godina.

Na konferenciji će već biti uručeno i 30 nagrada najuspešnijim mladim liderima iz Srbije i dijaspore mlađim od 30 godina.

Prva Konferencija mladih lidera održana je 2009. godine.

Izvor: RTS

Cilj konferencije je da poveže omladinu u Srbiji i dijaspori i pruži im mogućnost da prošire svoje perspektive u oblasti liderstva i preduzetništva.

Konferencija, čiji je slogan „Mostovi koje danas gradimo pripremaju lidere sutrašnjice“, okupiće više oko 450 učesnika iz 27 zemalja, a prema rečima predsednice te konferencije Tijane Arnautović, fokus će biti na razvoju preduzetništva.

„Biće reči o tome kako osposobiti i finansirati mala i srednja preduzeća u Srbiji, kao i kako pronaći što efikasniji model za dovođenje stranih investitora i sprečiti odliv mozgova“, navela je ona.

Praksa u inostranstvu za ljude iz Srbije, koji bi stečeno znanje i iskustvo potom primenili na lokalne kompanije, biće jedna od tema predstojeće konferencije, koja će biti održana u beogradskom Centru Sava.

Uz ocenu da ima mnogo neiskorišćenih mogućnosti za saradnju Srbije i dijaspore, Arnautovićeva je izrazila očekivanje da će rezultati konferencije, koja se održava treći put, biti vidljivi za nekoliko godina.

Na skupu će, ukazala je ona, učestvovati mladi uspešni preduzetnici, profesori, inženjeri, sportisti, umetnici, lekari, IT stručnjaci, predstavnici nevladinog sektora…

Profesor međunarodnog poslovanja, ekonomije i uporednih studija kulture na Argosi univerzitetu u Sarasoti Gordana Pešaković, jedan od govornika na konferenciji, smatra da se u Srbiji suviše očekuje od države.

„Država mora da obezbedi pravni osnov za poslovanje, ali mladi i ostali treba da tragaju za svojim idejama i da veruju u njihovo ostvarenje“, istakla je Pešakovićeva.

Kao problem u razvoju preduzetništva, o kome će govorti na skupu, ona je označila nedostatak mašte kod mladih u Srbiji i nepraštanje grešaka.

„Za našu i evropsku kultruru je karakteristično da nemamo pravo na greške. Kada neko pogreši, on je završio svoj život. U Americi je dozvoljeno napraviti grešku, probati više puta“, istakla je Pešakovićeva i naglasila da se uspeha ne treba stideti.

Da bi mladi stručnjaci trebalo da imaju bolji tretman u Srbiji smatra rukovodilac regulatornih poslova Vip mobajla, jednog od sponzora konferencije, Vera Nikolić Dimić koja će to pitanje pokrenuti na Konferenciji.

Ona je ukazala da u Srbiji ne postoji odgovarajuća baza stručnjaka, a država nema informacije o tome koliko ljudi studira u inostranstvu, kao i kada i da li su se vratili u Srbiju.

Prema njenim rečima, velike pretežno inostrane kompanije koje posluju u Srbiji, poput Vipa, iako prednost daju zapošljavanju gotovih stručnjaka, prepoznaju značaj dodatnog usavršavanja i ulaganja u razvoj kako svojih zaposelnih, tako i studentata koji stasavaju u buduće stručnjake u telekomunikacijama.

Nikolić Dimić je naglasila da bi stručni ljudi sa inostranim diplomama trebalo da udju i u državne strukture, ali i da pronadju više mesta u malim i srednjim preduzećima.

Izvor: B92

BEOGRAD – Internacionalna konferencija mladih lidera 2011 biće održana 15. i 16. jula, ove godine u Beogradu. Planirano je prisustvo preko 500 ljudi iz svih krajeva sveta. Pored mladih iz dijaspore Konferenciji će prisustvovati i poslovni ljudi iz dijaspore.

Osnovni ciljevi konferencije :
• Podsticanje konstruktivne razmene ideja i informacija i uspostavljanje globalne poslovne mreže između matice i dijaspore;
• Definisanje strategije za sistematsko angažovanje mladih u Srbiji i njihovog ogromnog potencijala putem volonterskog rada, medijske djelatnosti, preduzetništva, razvoja liderstva i novih ideja;
• Podrška i platforma mladim ljudima iz dijaspore da doprinesu boljem životu u matici;
• Definisanje i razvoj modela za saradnju u različitim oblastima obrazovanja i privrede.

Učešće na konferenciji potvrdili su i predstavnici više međunarodnih institucija, kao i brojni eksperti i menadžeri iz matice i dijaspore.

Nagrade najboljim liderima

Na Konferenciji će već tradicionalno biti uručeno 30 nagrada najuspešnijim mladim liderima iz Srbije ì dijaspore mlađim od 30 godina.

Оva incijativa je osmišljena da nagradi i prosvetli ambiciozne mlade Srbe širom sveta, kao i da i ohrabri i ispiriše sledeću generaciju da razvije liderske i preduzetničke veštine.

Teme:

• Mogućnosti investiranja u Srbiju;
• Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća;
• Razmena ideja i informacija sa ciljem da se postavi veza između Evrope, Kanade, SAD, Australije i Srbije;
• Preduzetničke mogućnosti i izazovi: novo poglavlje za mlade preduzetnike u dijaspori i Srbiji;
• Razmena studenata i mogućnosti za stručnu praksu u inostranstvu;
• Veština liderstva: vizija, inspiracija, inovacije, i doprinos zajednici.

Prve konferencije organizovana je u julu 2009.godine u Sava Centru u Beogradu: preko 800 učesnika iz 26 država sveta, preko 40 govornika, preko 20 izlagača na poslovnom sajmu, nekoliko desetina naših ljudi iz dijaspore koji su prvi put došli u Srbiju.

U cilju stimulisanja i izgradnje pobedničkog duha organizovana je izbor nazvan „30 ispod 30″ – izbor 30 najuspešnijih mladih lidera mladjih od 30 godina koji su postigli izvanredne rezultate.

Pogledajte neke od govore sa Konferencije 2010. godine:

Vezana za srpsku zajednicu i svoje poreklo, na skupu u Torontu govorila je upravo o očuvanju identiteta, idejama za kojima mladi treba da idu i načinu da se prezentira naša tradicija i kultura.

- Od početka akademskih studija znala sam u kojoj oblasti je moja strast, ali nisam nikada imala specifičan broj godina u vidu niti sam razmišljala o tome koliko sam mlada. Znala sam od početka da je nebitno na kojem kontinentu sam, teški rad, posvećenost i poverenje su ključne tačke uspeha. Uverena sam u sebe i imam podršku svoje porodice, kao i velikog broja neverovatno talentovanih profesora koji doprinose mom uspehu, pa ću doktor nauka postati ipak sa 24 godine. Uvek sam imala neko posebno poštovanje prema ljudima koji ostavljaju značajan uticaj na celokupnu zajednicu. Odrastajući u Republici Srpskoj i Americi videla sam uticaj malih i srednjih preduzeća u privredi i kako ekonomija slobodnog tržišta stvara radna mesta, to me je veoma zainteresovalo i uvek sam želela da budem deo tog procesa. Takođe, videla sam šansu da naučim veštine i znanja koje mogu preneti na druge poslove, ali čak i na lični život. Želim da radim u oblasti međunarodnog poslovanja i oporezivanja.

Uz učenje, Vanja nađe vremena i za mnogobrojne slobodne aktivnosti, učešće na konkursima za mis, rad u našim crkvama.

- Naučila sam rano u svojoj akademskoj i profesionalnoj karijeri da disciplina i upravljanje vremenom predstavljaju ključ za ostvarivanje zadataka na vreme. Upravljanje vremenom pomaže mi da napravim prioritete u radu i, kada planiram svoje vreme, zaista mogu da predviđam količinu posla koji moram da obavim. Srećom, neke od mojih obaveza su i aktivnosti u crkvi, u koju idem svake nedelje, što mi omogućava da se duhovno obnovim, radim sa omladinom, pomognem im da pronađu prioritete i postignu uspeh u svemu čime se bave.

Šta biste želeli da učinite, na koji način da utičete na život uspešnih mladih ljudi u Americi i Kanadi?

- Želim da ohrabrim mlade uspešne Srbe iz Kanade i Amerike da neguju srpsku kulturu, religiju, običaje i ćirilicu. S ponosom i negovanjem naše kulture ne samo da ćemo je očuvati, nego i proširiti na globalnu svest i poštovanje. Zajedno sa organizacijom mladih lidera nastojimo na tome da sakupimo najuspešnije mlade lidere iz raznovrsnih oblasti, sa ciljem da uspostavimo međusobnu saradnju, druženje i konekciju sa maticom.
Vanjine godine može obeležiti i Bajagina pesma „Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu“. I veruje da je u tome pravo bogatstvo jednog života.

- I ja vrlo često putujem, naravno odlazim i u Srbiju, i pred svako to putovanje sam veoma nestrpljiva. Iskreno se nadam da ću imati šansu za poslovno iskustvo u Srbiji. Na kraju, čak mi je Ria locations u planu da imam sopstvenu konsultantsku firmu sa kojom ću pružiti usluge kompanijama u Srbiji.

Izvor: Vesti Online

Njen pisac, naš sagovornik Nebojša Solunac, bivši američki vojni pilot, Amerikanac po rođenju, Srbin po srcu i duši, od onih je ljudi koji svojim stavom, životom i načinom razmišljanja inspirišu druge oko sebe i pokušavaju da im ukažu na koji način i zbog čega vredi živeti ovaj život, ma kako on težak i nepravedan bio.

A osetio je to dobro kada je, kao američki vojni pilot odbio da učestvuje u pripremama za bombardovanje Srbije i kada se u njegovom životu mnogo šta izmenilo.

Očev „Američki san“

- Moj otac je pobegao iz Jugoslavije 1. maja 1957. godine. Osim što je bio invalid, a kao takvom na selu mu se nikakva budućnost nije otvarala, bio je i iz porodice u kojoj se poštovala crkva i vera. A pritisci sa svih strana da postane komunista su učestali i on je odlučio da ode. Sanjao je Ameriku, ali je prvo proveo četiri godine po logorima u Italiji, dok se nije dočepao Amerike. Majka je bila siroče, 1964. godine u pratnji moga dede (kako bi sve bilo korektno) došla je do Pariza, moj otac je iz Amerike stigao u Francusku, i zajedno se vratili u njegov „američki san“. Sestra mi se rodila u Kaliforniji. Danas brinem za nju i svoju majku.

- Rođen sam u Nju Džersiju, u Americi. Odrastao sam u porodici u kojoj su se negovali ljubav, toplina, ponos – počinje svoju životnu priču Nebojša Solunac.

- Moj otac, poreklom iz Lapova, bio je invalid, desna strana tela mu je bila oduzeta, ali koliko je fizički bio nesposoban, toliko je mentalno bio jak, radoznao, stabilan. Sestra mi je gluvonema, pa sam iz porodice poneo saosećanje i razumevanje za drugačije, za one koji imaju specijalne potrebe. Otac me je terao da pišem dnevnik na srpskom, na ćirilici, tako da nisam zaboravio svoj maternji jezik, čitam ga i pišem.

- Nije moj otac imao puno škole, samo četiri razreda osnovne, majka osmogodišnju. Bio je varilac, posle je sklapao delove na elektronskim mikroskopima – nastavlja Nebojša.

- Nije mogao da me pošalje na dobre i skupe škole, ali je mogao da me pošalje na vazduhoplovnu akademiju – dobra škola, a plaća je država, pa zašto da ne. Naravno, ja sam bio opčinjen avionima odmalena. Obožavao sam ih i nekako je bilo i prirodno da jednog dana budem pilot. Bilo je tu još nešto. Moj otac je mislio da je vojna škola najbolja da se muško dete izvede na put. Verovao je u disciplinu, u rad. Imao sam ja, kao i svi srednjoškolci, svojih buba, pa je kao najbolje rešenje otac video vojnu službu. Te 1984, kada sam konkurisao za američku vojnu vazduhoplovnu akademiju u Koloradu, prijavilo se 85.000 kandidata. Primili su nas 1.500. Od tog broja, 1.000 nas je završilo, 750 otišlo na pilotsku obuku, a 600 nas smo izašli kao vojni piloti.

Nije kao u „Top ganu“

- Nije život vojnog pilota u Americi, moćnoj sili, „Top gan“ i Tom Kruz. Plate su u nekoj srednjoj kategoriji. Vojni piloti vode jednostavan život sa svakodnevnim problemima i obavezama kao i svi drugi. Izuzetno su motivisani, angažovani i energični na svom poslu. Ne petljaju se u politiku, samo izvršavaju naređenja. Bio je je to za mene blagosloven život koji nisam mislio da ću ikad imati. Nije mi bilo lako na vazduhoplovnoj akademiji, ali sam je završio. Ali tek posle završetka studija sam, zapravo, počeo da učim, da čitam knjige, da promišljam. U kući nisam imao koga da sledim, da mi u tome bude primer, jer moji roditelji nisu bili ljudi od knjige, niti od škole.

Imali ste hrabrosti da se prijavite, a znali ste kolika je konkurencija?

- To je isto kao kad bih ja bio gladan, a vi me pitate: ‘Čoveče, kako možeš da uzmeš da jedeš?’ Uostalom, zovem se Nebojša (smeh). Nikada se nisam odrekao ničega zato što je postojala šansa za neuspeh. Ako pogledamo moj život, više sam u njemu doživeo neuspeha nego uspeha, ali sam naučio vrlo rano da čovek koji se preda nikad ne dostigne svoj potencijal… Kada sam završio akademiju u koju sam ušao „na lepe oči“ (smeh), u Arizoni sam počeo da radim kao vojni pilot i prešao sam put od tankera do borbenih aviona.

A onda se, preko noći, sve iz temelja izmenilo.

- Došla je 1999. godina i jednoga dana moj komandant nas zovne i kaže: „Naređeno nam je da odletimo za Aviano, odatle ćemo za Napulj, pa za Tiranu i na kraju, u Prištinu“. Bio sam taj bez koga drugi ne bi mogli da poleću da bombarduju Srbiju. Otišao sam svom komandantu i rekao: „Ja sam vojnik, poštujem zakletvu i naređenja, ali sam i Srbin i nemojte, molim vas, da me šaljete tamo“. Nije mi naredio da idem, ali me poslao psihijatru, doktoru, advokatu i popu. Jer, odjednom, mašina se pokvarila, ne radi kako treba da radi.

Među mladim liderima

Nebojšu Solunca smo sreli na Internacionalnoj konferenciji mladih lidera koja je održana u Torontu proteklog vikenda. Govorio je mladim ljudima o tome šta to znači biti lider.
- Lideri su oni koji nađu rešenje i kad ga nema na vidiku. Dužnost lidera je da idu u susret prilikama, kakve god one bile. Postavite sebi ciljeve koji su dostižni i radite na njihovom ostvarenju. Vi, u takozvanoj dijaspori, ne treba da zaboravite odakle ste i ko ste, ali morate da prihvatite i život takav kakav jeste u zemlji u kojoj živite. Mi koji živimo širom sveta smo ambasadori našeg naroda. Uvek to imajte to na umu.

Usledile su dve i po godine hoda po mukama.

- Jednom sedmično bi me komandant zvao na raport i pitao da li mislim da se ubijem. Odgovarao bih mu: „Ne, ne pada mi to na pamet“. Nisam sam hteo da odem, jer bi mi tada stavili u rekord jako negativne podatke i to bi uništilo moju budućnost. Oni su podmuklo postupili, shvatili su svu ozbiljnost tog momenta, ja nisam na početku. Bio sam iskren, a oni su shvatali legalne komplikacije: konflikt vojnog lica sa naredbom (to jest njenim neizvršavanjem). Naredba da se ide u Aviano, odakle su tekle operacije za bombardovanje Srbije, bila je u konfliktu sa mojim hrišćanskim uverenjima. Moj komandant nije shvatio da me tera u rat protiv mojih, dakle protiv mene samog.

Osećao sam da meni ništa ne fali, da nisam oštećena, pokvarena mašina, i molio sam da ne dozvole tu nepravdu. Nisu razumeli, nisu hteli. Nakon dve i po godine na sudu sam odbranio svoju čast, rekord mi je ostao čist, ali sam se toliko istrošio da sam otišao posle svega. Nije to, međutim, bitno. Uspeo sam da budem pilot u NASA, odnosno počeo sam da radim kao instruktor pilotima i astronautima.

To što je uradio bilo je iz ličnih, moralnih i verskih razloga, ističe Solunac:

- Ćutao sam o tome 11 godina. Ja nisam nikakav heroj, ne želim da budem gledan kroz tu prizmu, moja je poruka mnogo dublja. O svom iskustvu napisao sam i knjigu. Izdaću je, najverovatnije, na leto. Izaći će na tri jezika. Misli sam zapisivao kako su mi dolazile na pamet. Zapišem nešto na engleskom, pa prevedem na srpski i ruski, ili zapišem na srpskom, pa prevedem na ostala dva, a tako je bilo i sa ruskim. Počeo sam je kao ličnu ispovest, na kraju je postala roman, mislim. Još nema naziva, razmišljam o njemu. To je moj „labour of love“, rodila se iz ljubavi i moje muke…

Izvor: Vesti Online